Oduševljeni prirodom – razočarani nemarnošću građana

Već je postala uobičajena praksa portala ES da objavljuje pisma naših čitalaca kojima je najčešće povod obraćanja naruženo prirodno okruženje, što najbolje govori o nedovoljno razvijenoj ekološkoj svesti naših građana. Iako veoma često ukazujemona ružne pojave, nekih značajnijih pomaka nema, jer na svakom koraku niču divlje deponije i grad liči, manje – više, na neuređeni prostor, koji deluje posustalo i zapušteno. Lekciju o tome kako se brine i čuva priroda, ovih dana, održala je gošća iz Slovenije, gospođa Dragica Poženel, koja je nekoliko dana boravila u Kampu „St. Mokranjac“ na Dunavu, a koja nije ostala ravnodušna, kako na lepotu područja kojim je bila zatečena, tako i na pojavu nemarnog odlaganja smeća u najlepšu evropsku reku Dunav. Evo kako je ona doživela naš kraj u koji je sa suprugom svratila na jedan dan, a zadržala se nekoliko, kako bi upila sve lepote kojima je bila oduševljena. Beležimo i njenu reakciju na krajnje ružnu naviku naših ljudi da sve što im se nađe na putu, prosto, bace u Dunav. Evo njene priče:

„Krajem avgusta u svom auto-domu, sa suprugom sam stigla u Kamp „St.Mokranjac“ na samoj obali Dunava kod Negotina, smeštenom u vikend Naselju Kusjak, sa namerom da na ovom mestu prespavamo jednu noć i sutradan svoje putovanje nastavimo prema jugu Srbije. Uslovi za kampovanje u novootvorenom kampu koji slavi ime poznatog kompozitora, a oblači ga u odelo sveca, su idealni. Mir u hladovini listopadne šume i zrelog voća u ovo doba godine, na samoj obali velike reke, su nas očarali, a kada je moj suprug Branko zabacio štapove za pecanje uz svesrdnu pomoć Dimitrijevića starijeg, iskusnog dunavskog vuka, inače, vlasnika kampa i plovak krenuo da trza, odlučili smo da tu i ostanemo nekoliko dana. Gostoprimljivost domaćina nam je godila i stvarno smo uživali u ovom malom raju na obali Dunava u koji je uloženo mnogo truda, kako bi nama, kamperima, koji ga posetimo boravak bio udoban i ostao nam u lepom sećanju.

Dok je Branko pecao ja sam malo šetala uzvodno i iznenadila me je nemarnost, bahatost čak, komšija ili posetilaca, koji svoje otpatke u plastičnim kesama bacaju u Dunav i time uništavaju i kvare sliku reke koja je na ovom mestu, na kome nema niti jednog zagađivača, vrlo čista. Naime, na samoj obali reke, a u sastavu kampa postoji – ložište za okupljanje ljudi pored vatre. Iste večeri nas je posetio par znatiželjnih vidri, koje znamo, borave samo u čistim vodama. E, to je Dunav u Kampu „St. Mokranjac“, u koji komšije ili posetioci reke, nisam sigurna ko to zapravo radi, ali je sramotno, svoje smeće bacaju direktno u reku, uvezano u plastične vrećice.

Već sutradan sam od vlasnika kampa zatražila čamac i krenula u akciju prikupljanja bačenog smeća. Reci je bar na tom delu vraćen originalan, čist, rajski izgled. Vlasnik kampa, stariji Dimitrijević, nekadašnji ribar, nam je zatim pokazao i preparate rakova, koje je na tom mestu ulovio. Rakovi su pokazatelji jako čiste vode, pa bih volela da kada sledeći put posetim ovo divno mesto, reku u neposrednoj blizini kampa zateknem u stanju u kom sam je i ostavila – čistu, bez ostataka nebrige ljudi, smeća koje bi trebalo da završi u kontejneru kod Kusjačke plaže, a ne u lepom plavom Dunavu“, napisala je Dragica Poženel, iz Golnika u Kranju u Sloveniji.

Komentar za sve navedeno bi svakako bio suvišan ! Ostaje nam da razmislimo o svom ponašanju, a na redakciji portala ES je da i dalje beleži ovakve pojave uz zahvalnost ljudima koji su savesni i brinu o svom neposrednom okruženju.

*Zahvaljujemo se redakciji East Side portala Negotinske Krajne na dozvoli da ovu pricu objavimo na nasoj stranici!

link:

http://eastside.rs/index.php/drustvo/4810-odusevljeni-prirodom-razocarani-nemarnoscu-gradana

CAMPING

St. Mokranjac